DFN project is a contribution to improving the situation in the tourism sector by using existing potentials - festivals

Eng | Srb

Atraktivan program Beogradskog festivala igre

Beogradski festival igre (BFI) najavio je za 12. izdanje, koje će biti održano od 23. marta do 19. aprila 2015. godine, atraktivan izbor novih naslova sa svetske scene, počev od predstave londonskog Sadlers Velsa “milonga”, kojom će svečano biti otvoren 23. marta u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu i potom 23. marta u Sava centru.

Među učesnicima 12. BFI-ja su i izraelska kompanija Inbal Pinto, ženevska kompanija 7273, trupa Balet Trokadero od Monte Karla, Balet Visbaden, španska zvezda Sol Piko, sicilijanska trupa Zappala Danza, nova produkcija proslavljenog Jiržija Kilijana, norveška plesna kompanija zero visibilty corp, novoosnovana kompanija Antona Lakija, nova produkcija Murada Merzukija, plesna kompanija britanskog koreografa i kompozitora Hofeša Šehtera, te Balet Bazel.

Sadlers Vels će na otvaranju 12. BFI-ja izvesti produkciju “milonga”, čiju koreografiju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji, priznat po inovativnim i od kritike cenjenim produkcijama. Šerkauji ovom prilikom sarađuje sa argentinskim igračima i muzičarima, stvarajući predstavu koja provlači njegov osobeni rukopis kroz tango. Ideja milonge služi kao vodilja, a istraživanje otkriva neponovljive čari plesnih večeri u intimnim barovima Buenos Ajresa.

Za 26. mart u Ateljeu 212 najavljena je izraelska kompanija Inbal Pinto, koja drugi put gostuje na BFI-ju, i to sa svojom kultnom produkcijom “Ostriga”. Kombinujući kvalitete iz snova, kakvi se sreću kod Felinija, i oštar intelekt karakterističan za Pinu Bauš, Inbal Pinto i Avšalom Polak stvaraju fantastični svet cirkusa sazdan od lutajućih uličnih akrobata, čudno lepih kreatura i neverovatne igre u izvođenju 12 umetnika. Inspirisan drevnom pričom o dečjem prijateljstvu, “Ostriga” je komad koji zamagljuje granice sna i jave, delom zahvaljujući i nestvarnim kostimima, zadivljujućom scenografijom i magičnim pozorišnim efektima.

Ženevska kompanija 7273, koju su osnovali koreografi Nikolas Kantijon i Lorens Jadi, gostovaće 27. marta u Beogradskom dramskom pozorištu predstavom “Tarab”. Stil dvojice koreografa utemeljen je na inspiraciji i istraživanjima hipnotišuće igre i muzike dalekog orjenta. “Tarab” je ključni koncept arapske kulture, osećajnost nastala sinergijom muzike, poezije i duhovnosti - nešto kao gruv u fanku, sving u džezu, duende u flamenku… Cilj umetničkog pristupa jeste da stvori plesni jezik koji uvodi gledaoce u posebnu atmosferu ispunjenu krivinama i plutajućim veznicima karakterističnim za arapsku kaligrafiju. 

Prvi put u Srbiju dolazi i Balet Visbaden, i to programom dvojice koreografa – Ričarda Sigala i Aleksandera Ekmana, koji će međunarodnu premijeru imati upravo na BFI-ju - 26. marta u Narodnom pozorištu u Vršcu i 28. marta u Sava centru.

Američki plesni stvaralac Ričard Sigal prvi put se predstavlja publici BFI-ja komadom “Pesme” na muziku kultnih savremenih kompozitora elektronske muzike, i sa posve futurističkom tehnikom umetničke igre i pozorišne rasvete. Drugi deo večeri rezervisan je za postavku “Levo Desno Levo Desno” Ekmana, jednog od najpopularnijih evropskih koreografa i reditelja, koji je i jedan od miljenika beogradske publike, a predstaviće se i u završnici 12. BFI-ja u okviru gostovanja Baleta Bazel.

Prvi put u Srbiji, ali i u regionu, gostovaće Balet Trokadero od Monte Karla - 29. marta u Pozorištu na Terazijama i 30. marta u SNP-u u Novom Sadu.

Osnovana pre 40 godina u cilju predstavljanja duhovite strane tradicionalnog baleta kroz parodiju i zamenu uloga među polovima, trupa Balet Trokadero od Monte Karla najpre je nastupala u najkasnjim predstavama off Brodveja. Nakon važnih kritika u “Njujork tajmsu”, zahvaljujući spoju dobrog poznavanja repertoara, komičnih situacija na sceni i zapanjujućoj tehnici muškaraca na vrhovima prstiju, ponela je status pozorišnog fenomena. Profesionalni muški igrači izvode niz baletskih naslova, negujući poseban manir u predstavljanju “gvozdenog” ruskog stila. Komedija se postiže preuveličavanjem slabosti i nezgoda, ili podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre. Činjenica da krupna tela delikatno balansiraju na prstima, kao labudovi, vazdušasti duhovi, vodene vile, romantične princeze, očajne viktorijanske dame – prikazuje fantastičan duh igre kao umetničke forme, ne rugajući se, već oduševljavajući podjednako najiskusniju i početničku publiku.

Za 31. mart u BDP-u najavljen je plesni komad čudnog naslova “Memoari jedne buve” - jedinstveni pas de trois postavljen na muziku Čajkovskog u izvođenju trupe Sol Piko, koja prvi put gostuje u Srbiji.

U pejzažu pustoši i razaranja, tri lika se upuštaju u avanturu koja će im promeniti živote. Koda iz “Labudovog jezera” je dekonstruisana, a zatim prekinuta ehom iz prošlosti i signalima koji upućuju na pustoš i beznađe.

Prema navodima umetničke direktorke BFI-ja Aje Jung, koreografkinja Sol Piko dobro vlada klasičnim baletom, savremenom igrom i flamenkom, koristeći sve te forme u kreiranju posebnog stila, zapanjujućih vizuelnih prikaza i neverovatnih situacija koje odišu crnim humorom. Ovo je predstava koja pruža svež i frenetičan, posve lični doživljaj vezan za najveći izazov koji je zadesilo Evropu od Drugog svetskog rata.

Sol Piko je zvezda u Španiji, a tokom poslednjih sezona niže uspehe na svetskim festivalima.

Među povratnicima na BFI je sicilijanska trupa Zappala Danca, koja će 1. aprila u Pozorištu na Terazijama izvesti komad “Antitela” koreografa Roberta Zappala. “Antitela” su naučnički deo projekta Virus Juga, u stilu fotografskog negativa. Koreografija je utemeljena na ideji posmatranja virusa pod mikroskopom i razvija se grčevito, ali pedantno, kroz pokret igrača koji teži progresivnom, razarajućem, i prenosivom ophođenju...

Među atrakcijama programa 12. BFI-ja je i najnoviji projekat slavnog Jiržija Kilijana, čije je koreografije beogradska publika imala priliku da vidi u izvođenju neponovljivog Holandskog plesnog teatra, trupe koju je godinama predvodio.

Publika BFI-ja imaće priliku da vidi predstavu “Istočna senka” koja stiže u Beograd nakon Tokija i Monte Karla, a reč je o najnovijem projektu Kilijana, po mnogima najznačajnijeg svetskog koreografa, koji će prvi put doći u Srbiju. Kilijanovi novi komadi nastaju pod firmom njegove produkcije, a za novi plesni poduhvat inspiraciju je pronašao u tekstovima Samjuela Beketa.

O predstavi koja će biti igrana na sceni Sava centra (kapacitet svega 200 mesta), Kilijan kaže “postoji mnogo stvari koje možete naučiti u životu, ali ne i iskustvo. Iskustvo se mora živeti i proživeti. I trebalo bi živiti što intenzivnije, kako bi imali nešto čega ćete se sećati i što ćete deliti kada ostarite”.

Na BFI-ju će prvi put nastupiti 4. aprila u BDP-u jedna od vodećih norveških plesnih kompanija zero visibilty corp. Prvo igranje te trupe u Beogradu biće prilika da publika upozna Inu Kristel Johansen, koreografkinju koja je već osvojila mnoge nagrade, ali i publiku prestižnog Foruma u Monaku. Trupa dolazi sa najnovijim komadom “Gost”, odmah nakon premijere u Oslu. Norveški mediji najavili su “moćan pokret kroz prostor, uz kamernu, intimnu i tajanstvenu muziku… Hipnotišuću strukturu i ritmičnu mantru…”

 

BFI će 4. aprila u Kulturnom centru Pančeva, a 5. aprila u BDP-u predstaviti i trupu bivšeg igrača Akrama Kana, Slovaka Antona Lakija, koji se odavno bavi koreografijom, a nedavno je pokrenuo i svoju kompaniju u Briselu, sa kojom je za kratko vreme uspeo da se predstavi evropskoj publici i osvoji značajne nagrade. Predstava “Pazi na raskorak” jedan je od najtraženijih naslova evroposkih festivala. Pet igrača na sceni stvaraju likove iz crtanog filma. Karaktere je teško prepoznati, jer se ne dolaze iz poznatih “crtaća”. Njihov život se odvija kroz svojeručno napisana poglavlja, u prostoru maštovito izmišljene zemlje. Uvrnuta priča nudi kretanje po liniji nesavršenosti i vodi u avanturu koja se otkriva usput.

Prvi put na BFI dolazi koreograf Murad Merzuki, čija će predstava “Boks, boks” biti izvedena 6. aprila Pozorištu na Terazijama, a govori o sličnosti umetničke igre i borilačkih veština. Predstava prikazuje sve aspekte borbe koji imaju ekvivalent u koreografiji (ring i scena, udarac gonga i podizanje zavese, sudije i kritika orlovskih očiju...). Poput borilačkih veština, umetnička igra zahteva težak rad, znoj, nepoštedni napor; pođednako davanje i patnju “izvođača”, kao i sudar sa prazninom u obliku protivnika, odnosno publike.

Francuski “Mond” navodi da se “kolektivni performans probija iz senke, poput sekvenci iz starog filma, u duhovitoj zbrci hip-hopa i pesnica. Franc Šubert, Moris Ravel, Feliks Mendelson i Glen Miler: izbor i pedantan tajming muzike istovremeno ubrizgavaju dah romantizma i melanholije u scene koje lebde poput mehurića, svetlosnim godinama daleko od klišea krvave arene”.

Za 7. i 8. april u Operi Madlenianum najavljen je novi komad Hofeša Šehtera, jednog od najzanimljivijih britanskih umetnika, koji je priznat i koreograf i kao kompozitor, a publika BFI-ja zna ga po predstavu “Politička majka”. 

“Sunce” je njegov najnoviji komad, koji se bavi pojmom savršenstva, iz posebnog ugla. Savršenstvo postaje iskrivljeno i harmonija otvara put ka unutrašnjem prikazu antagonizma i nasilja u ovoj uznemirujućoj pozorišnoj predstavi.

Britanski “Telegraf” navodi da je Šehter “i dalje jedini kreator igre na svetu, dovoljno hrabar da stvara ovakve iznenađujuće predstave, pune nezaustavljuve energije i ludih ambicija”.

Za završnicu 12. BFI-ja - 9. aprila u Sava centru, najavljeno je veče dvojice najtraženijih evropskih koreografa - Aleksandera Ekmana i Johana Ingera, u saradnji sa tradicionalno kvalitetnom i inovativnom kompanijom Balet Bazel. Program “Potpuna igra” sastoji se od poetičnog, delikatnog i osetljivog Ingerovog komada “Tempus Fugit”, te smešnog, zabavnog i teataralnog Ekmanovog “Udruženog rada”, a oba komada, kako je navela kritika posle premijere u Bazelu, “izazivaju uraganski aplauz”.

BFI je do sada predstavio gotovo 200 vrhunskih postavki najvažnijih koreografa današnjice.

Festival svake godine u proseku prati više od 18.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva.

Značaj BFI-ja na svetskoj mapi ogleda se u aktuelnosti programa, produkcijama koje se u istovremeno izvode u velikim svetskim metropolama, odnosno događajima koji su premijernog karaktera za širi region.

BFI se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, Skupštine grada Beograda, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Značajno ulaganje u afirmaciju umetničke igre i realizaciju dela programa u gradovima Vojvodine podržavaju Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, te gradovi Novi Sad, Vršac, Pančevo...

Gotovo na samom početku, BFI je osvojio nagradu Fonda Jelena Šantić, a UNESCO ga je proglasio vodećim plesnim projektom u regionu Jugoistočne Evrope (2006), nakon čega je usledio prijem u Svetsku plesnu alijansu.

BFI je 2011. godine održan pod pokroviteljstvom predsednika Srbije, a od desetog izdanja 2013. godine održava se pod pokroviteljstvom i u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji.

Nemački časopis “BalletTanz” označio je 2012. godine BFI kao “najreprezentativniju plesnu manifestaciju starog kontinenta” i “plesnog trendsetera”.

Festival je dobio 2011. i priznanje „Zvezda Beograda“ Agencije za Evropske integracije grad Beograda.

BFI je 2013. godine, povodom desetogodišnjice, predstavio monografiju “Decadance – 10. godina Beogradskog festivala igre”, u izdanju Službenog glasnika.

Generalni pokrovitelj BFI-ja je kompanija Vip mobile, sa kojom je zajednički kreiran slogan “Komunikacija u pokretu”, te realizovani različiti projekti, među kojima su najznačajnije nagrade “Vip poziva” i “Vip iskorak”, kao i projekat za najmlađe “Vip talenti”.

Dugogodišnju podršku festivalskom programu pruža i Societe Generale banka, koja je i ove godine glavni sponzor, a podršku pružaju i brend Nivea, te tradicionalni prijatelji kao što su Fondacija Hemofarm, DDOR Novi Sad, Bambi, Nestlé Adriatic, Heineken, Doncafé, Roće, Grand Casino Beograd, hotel Hyatt Regency Beograd, saobraćajno preduzeće Lasta...

Izvor: SEEcult.org